Zbog ljudi
Zbog ljudi sam svela
zbog istih kose rasplela
neka se po vetru mlate
crne, puste
i iskrzate.
Zbog ljudi sam suzama
veštačka jezera punila
i kamenjem sivim
oko njih zidove gradila.
Zbog ljudi sam otišla u divljinu
džarajuć po duši
i isposništvom u keliji
da nakupim tišinu.
Zbog ljudi utrnuh žiške
na čarnost očiju mojih,
u tami da bolje spoznam Čoveka
i njegove boljke
da me bole, doveka.
Ne sećam se boje košulje - Žučnu ti senku pratim (59)
Ni ne znam
kako smo otišli,
a lepo smo išli?!
U oči se žiškali.
Ni ne sećam se
toga dana, koje ti boje košulja beše?!
A, lepo se otvorila
da stanu tople ruke meke.
Jedino znam
zašto sam pogled spustila,
a lepo sam znala da pričam
unutar sebe.
